Dom Jevrema Grujića | O PORODICI
16467
page-template-default,page,page-id-16467,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-11.2,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.2.1,vc_responsive
 

O PORODICI

Pored izuzetne kulturno – istorijske vrednosti, u Domu Jevrema Grujića su živele ličnosti od velikog značaja za srpsku istoriju, diplomatiju i pravosuđe.

 

TEODOR HERBEZ – (1790 – 1866)

Teodor Herbez

Teodor Herbez, tast Jevrema Grujića, zauzimao je najviše položaje u državnoj upravi za vreme druge vlade kneza Miloša. Doktorirao je pravne nauke u Padovi. Po završetku studija živeo je u Rusiji gde je radio kao činovnik u Besarabiji, u Kišenjovu. Zbog izuzetnog obrazovanja i sposobnosti, knez Miloš ga je 1834. pozvao da se vrati u Srbiju i prihvati visok položaj u državnoj službi. Takođe, uživao je veliko poštovanje Kneza Miloša, koji ga je i imenovao za člana „Opštenarodnog suda“. Kao državni sovjetnik i ministar otputovao je u Carigrad i najavio dolazak kneza Miloša velikom veziru.

 

Teodor i Jelenka Herbez živeli su u velikoj kući sa baštom u Gospodskoj ulici (danas Brankovoj) gde su leti organizovali čuvene čajanke i balove. Jelenka je kao svadbeni poklon od kneza Miloša dobila hilјadu dukata u jednoj kesi, tepeluk od dukata i nekoliko imanja – „zavata“ u Beogradu. Svo bogatstvo Herbezovih nasledila je njihova usvojena kći Jelena, udata za Jevrema Grujića. Na imanju koje je Jelenina majka dobila od kneza Miloša, Jevrem je podigao kuću za svoju porodicu, današnji Dom Jevrema Grujića.

 

 

 

JEVREM GRUJIĆ (1826 – 1895)

 

jevrem grujicJevrem Grujić bio je  državnik i diplomata čijom zaslugom je donet Prvi zakon o Narodnoj skupštini 1858. godine, temelј moderne demokratije. Bio je najznačajnija figura Svetoandrejske skupštine I pokretač srpskog liberalizma, koji je aktivno učestvovao u odlučujućim političkim događajima Srbije.

 

Pripadao je prvoj generaciji državnih stipendista na Sorboni. Prozvani „parizlije“, bili su deo intelektualne elite i nosioci evropske kulture u Srbiji 19. veka. Mudar i nepokoleblјiv dolazio je u sukob sa režimom Kneza Aleksandra već u studentskim danima. Zbog političke brošure koju je napisao sa kolegom M. Jankovićem, „Južni Sloveni ili srpski narod sa Hrvatima i Bugarima, pregled njihovog istorijskog, ekonomskog i društvenog života“ ukinuta im je državna stipendija. Ipak, uz finansijsku pomoć prijatelјa, Jevrem se vratio u Pariz i diplomirao prava na Sorboni. Po povratku, zajedno sa mlađim građanskim intelektualcima formirao je liberalnu struju, preteču budućih organizovanih političkih stranaka.

 

U svojoj dugogodišnjoj karijeri bio je više puta ministar, sudija Velikog suda i diplomatski predstavnik Srbije u Carigradu, Londonu, Parizu i Briselu. Beskompromisan u kritikama vlasti, neretko je dolazio u sukob sa režimom i bio žrtva apsolutizma. Kao sudija Velikog suda 1864. godine osuđen je na tri godine robije i gubitak građanskih prava. Međutim, naredne 1865. pomilovan je i oslobođen od strane Knez Mihaila. Od strane savremenika, posebno napredne srpske omladine bio je izuzetno cenjen kao borac za liberalne ideje. Ostavio je zapise, memoare o svom životu I karijeri, koji predstavljaju dragocen izvor za proučavanje srpske političke istorije i društva u 19. veku. Njegov “Životopis” u pet knjiga, prepisala je “na čisto”, supruga Jelena.

 

Jevrem i Jelena Grujić imali su desetoro dece, od kojih je starost dočekalo samo troje – Stana, Miroslava (Mirka) I Slavko, koji nije imao potomstvo. Tako se loza Jevrema Grujića nastavila ženskom linijom, preko ćerke Stane. Od nje potiču porodice Ćurčić, Protić, Milojević, Naumović, Šećerović I Conić.

 

 

 

JELENA GRUJIĆ (1840 – 1897)


Jelena Grujic

Supruga Jevrema Grujića, Jelena, bila je usvojenica Teodora Herbeza, ministra finansija i Jelenke Herbez. Jevrem i Jelena upoznali su se na dvorskom balu.

Jelena Grujić bila je potpredsednica beogradskog ženskog društva koje je osnovano 1875. pod pokrovitelјstvom kneginje Natalije.

U odlučujućim događajima za oslobođenje Srbije 1878. godine  učestvovala je sa ćerkama Stanom i Kosarom.

 

 

 

 

 

 

 

 

dr SLAVKO GRUJIĆ  (1871 – 1937)


Slavko Grujić

Sin Jevrema Grujića, Slavko, nastavio je diplomatskim stopama svoga oca. Maturirao je u Versaju, a doktorirao pravne nauke na Sorboni.

Nakon Prvog svetskog rata, bio je ambasador Kralјevine Jugoslavije u Vašingtonu (1918-1922) i generalni sekretar Ministarstva inostranih dela u Londonu 1935. godine.

 

Tokom duge diplomatske karijere u Atini, Petrogradu, Londonu, Ženevi i Bernu, zajedno sa suprugom Mejbl, predano je radio na humanitarnim projektima za pomoć srpskom narodu. Njihovom zajedničkom zaslugom, Karnegijeva fondacija za mir 1927. godine finansirala je izgradnju prve namenski građene Univerzitetske biblioteke u Beogradu, a današnje biblioteke “Svetozar Marković”.

 

 

 

 

 

 

MEJBL GRUJIĆ   (Clarksburg, 1881 – New York, 1956)


Mejbl-Grujic

Mejbl je najveći deo svog života posvetila afirmaciji Srbije u inostranstvu, posebno u Americi i Velikoj Britaniji. Na Univerzitetu Prinston 1912. godine održala je predavanje o budućnosti Srbije, pred nekoliko hilјada studenata.

U vihoru Prvog svetskog rata, osnovala je bolnicu Svetog Jovana, Odbor gospođa u cilјu prikuplјanja sredstava za Devojačku školu i Crveni krst. Sa Mihajlom Pupinom, srpskim naučnikom i profesorom na Univerzitetu Kolumbija, osnovala je u Nјujorku 1915. godine Srpski polјoprivredni komitet za pomoć.

Za vreme Slavkovog diplomatskog službovanja u Londonu pokrenula je Srpski potporni fond (1917) i od prikuplјenih sredstava kuplјen je sanitetski materijal za bolnice po Srbiji. Kako, nažalost, nisu imali svoju decu, ova Amerikanka osaće dosledna pomaganju Srbiji i posle rata. Sa suprugom je osnovala letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu, na Jadranu, 1923. godine.

 

 

 

MIRKA GRUJIĆ  (1869 – 1940)


Ćerka Jevrema Grujića, Mirka, bila je velika dobrotvorka svog vremena, prva počasna dvorska dama kralјice Marije Karađorević i predsednica  „Kola srpskih sestara“. Izrazito obrazovana, govorila je pet jezika.

Za vreme Prvog svetskog rata, prešla je Albaniju sa srpskom vojskom i sa sobom nosila porodičnu ikonu Jovana Krstitelјa iz 18. veka koja se i danas čuva u kući. Posle rata, 1920. godine postala je predsednica „Kola srpskih sestara“ na čijem je čelu bila dvadeset godina.

Zbog svojih zasluga i obrazovanja Mirka Grujić dobila je titulu Prve počasne dvorske dame kralјice Marije i bila pratnja kralјevskog para u svim državnim posetama, a u manje diplomatske misije odlazila je sama.

 

 

PORODICA ŠEĆEROVIĆ


Porodica Šećerović, potiče od Jefte Kujundžića, hajduka i glasnika između Petra Petrovića Nјegoša i Karađorđa u vreme Karađorđeve ofanzive prema Crnoj Gori 1809. godine. Jednom prilikom Jefta je doneo vladici na Cetinje pismo i nekoliko jabuka koje mu je Karađorđe poslao.

Pismo je nosilo dobre vesti i priča se da je tada vladika Petar, čitajući pismo, rekao: „Ove su mi jabuke slatke kao šećer, a ti si mi, Jevto, slađi od šećera“. Tako je Jefta Kujundžić dobio nadimak „Šećer“ a njegovi potomci postadoše Šećerovići. Lazar Šećerović, unuk Jefte Kujundžića, bio je imućni trgovac i zemlјoposednik u Plјevlјima po kome jedan deo grada nosi naziv Šećerovića sokak.

Nјegov sin Vukašin Šećerović (Plјevlјe, 1898 – Beograd, 1972) diplomirao je prava i ekonomiju na Sorboni. Kao  diplomata službovao je u Tirani, Atini, Sofiji i Rimu i bio šef kabineta ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića. Kao član jugoslovenske kralјevske delegacije učestvovao je u mučnim i iznuđenim pregovorima o pristupanju Trojnom paktu u Berlinu, kao i njegovom potpisivanju u Beču.

Vukašin Šećerović oženio je Milicu Milojević, ćerku Milana Milojevića i praunuku Jevrema Grujića, od kojih potiču današnji potomci Milan i Lazar Šećerović.


PORODICA NAUMOVIĆ

Porodica Naumović je čuvena po hrabrosti i diplomatiji, poreklo vodi od Nauma Krnara (oko 1780-1817) iz Moskopolja, istaknute ličnosti Prvog srpskog ustanka i bliskog Karađorđevog saradnika.

Naum je završio grčke škole i govorio više jezika. Kao pripadnik Heterije, organizacije za oslobođenje Grka i svih pravoslavnih Xrišćana na Balkanu, priključio se Prvom srpskom ustanku i postao prvi Karađorđev savetnik. Ubijen je zajedno sa Karađorđem u Radovanjskom lugu 1817. godine. Sin Nauma Krnara, Jovan Naumović (1813-1878), bio je konjički pukovnik i prvi ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića. Sa suprugom Milevom imao je sina Mihajla.

Mihajlo Naumović, ađutant kralja Aleksandra Obrenovića ubijen je greškom u atentatu Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin u noći Majskog prevrata 1903. godine. Mihajlo i Ljubica Naumović imali su tri sina, Aleksandra (1889-1915), konjičkog kapetana, Borivoja, potporučnika (1895-1916) i Milivoja (1894-1982). Aleksandar i Borivoje su kao dobrovoljci poginuli u Prvom svetskom ratu, istog dana. Milivoje je zadobio 17 rana i pukim čudom preživeo. Nakon rata diplomirao je prava na Sorboni i dobio diplomatsku službu u San Francisku i Torontu.

Milivoje je bio oženjen Milenom, ćerkom Milana Milojevića i praunukom Jevrema Grujića, od kojih potiču današnji potomci Boran Naumović i Miljana Naumović-Conić.